KOLO-ROD-NI: Ni sa kim vezan, sa svima povezan

Kolumna: Mirjana Prljević

Strategija jednog društva predstavlja njen najsnažniji štit. O T.E.S.L.A. Strategiji vođenoj kulturom
smo već govorili, a kako mi je stiglo puno Vaših pitanja zašto sam navela pojam KOLO-ROD-NI, evo i
pojašnjenja. Naš štit leži upravo u razumevanju svakog od nas svoga Roda, svoga Kola koje igra
Vaše srce, i svoga uma koji spoznaje Vaš put do pobede. Tako što ćemo osvetliti svoj um, pronaći
ono najbolje u sebi, i raditi ono što nas vodi pobedi na ličnom planu. Tako onda pobeđujemo svi.

KOLO kao oblik narodnog plesa naročito je karakteristično za južnoslovenske narode. Isto značenje
ima i termin oro ili horo. Osnovno značenje termina je cirkulus kao obruč, krug. Oblici kola i tipovi kola
kod Srba u vizuelnom, spoljnom obliku nisu mnogo raznovrsni, ali zato postoji pravo bogatstvo
koraka, melodija, odnosno načina izvođenja. Od najstarijih početaka do današnjih stanja narodne igre
su prešle dug razvojni put, kojim su ih vodile mnoge okolnosti. Ljudski pokreti zavisili su prvenstveno
od prirodne sredine, odnosno tla. Reljef je diktirao organizaciju, usmeravao i ustaljivao rad celokupne
muskulature. Hod po zemlji je nesumljivo uticao i na pokrete u igri, jer je i on sam ritmičko kretanje u
prostoru.

ROD je bio stvoritelj. On zapravo jeste sve što postoji. Rođen je sam od sebe. Rod zapravo
predstavlja monoteističku stranu staroslovenske religije. Iako postoji mnogo bogova kod Slovena,
Rod zapravo predstavlja Boga kakvog ga znaju današnje monoteističke religije. Kad je završio svoj
cilj, on je mogao da nestane. Rod postaje princip i prestaje da se pojavljuje kao Bog, prestaje da se
meša u živote smrtnika i bogova direktno, ali on je uvek tu prisutan i principi koje on predstavlja utiču
na sve. On je u svemu, zapravo, on je osnova svega. Sve vidljivo i nevidljivo predstavlja Rod. Rod je
obožavan i na drugi način, međutim i taj način ima veze sa postojanjem. Rod je zaštitnik uroda,
rođenja, porodice. Sve ove imenice u svim slovenskim jezicima imaju u korenu reč ROD. Rođak,
rodbina, porod, priroda, narod, sve su to reči koje u svom korenu sadrže ROD. Međutim, u istorijskim
izvorima je Rod poznat samo kao mitološko biće zajedno sa Rožanicama. Po istim tim izvorima ova
mitološka bića utiču na sudbinu čoveka. Po Ljubinku Radenkoviću težnja mnogih mitologa da svrstaju
Roda među bogove nije tačna, već ROD predstavlja jedinstvo svih predaka. Zapravo on bi bio princip
ili entitet koji bi sjedinjavao sve prethodne generacije jedne porodice.

NI-NIKO-NIKOLA jer ime Nikola (grč. Νικόλαος) vodi poreklo od grčke reči niko, a kako ona znači
pobeda, Nikola bi moglo da se prevede kao "pobednik", odnosno "onaj koji donosi pobedu". Drugi
izvori kažu, ime Nikola potiče od latinskog Nicolaus. Ovo ime u sebi sadrži dve reči nike (pobeda) i
laos (narod), pa se može prevesti kao pobednik ili onaj koji donosi pobedu svom narodu. U oba
tumačenja izvornog značenja reči, idemo ka pobedi. Svakako nije slučajno ni da se jedan od
najrasprostranjenijih softvera i hardvera na svetu baš proizvode u NI kompaniji kroz koncept NI
Community koja povezuje ljude, ideje i tehnologiju.

Vi svakako, čim pre stignete, razmislite o svojoj strategiji jer to je štit koji Vas u ova nemirna vremena
čuva i vodi ka ciljevima koje želite da ostvarite. Kako na ličnom, tako i na kolektivnom nivou. Jer, svi
smo mi povezani i ne smemo dozvoliti da budemo vezani.

IZVOR: https://balkanskapravila.com/kolo-rod-ni-ni-sa-kim-vezan-sa-svima-povezan

 

 

KOLO-ROD-NI: Konstruktivna dvosmislenost – Raison d’être Vs. Raison d’état

Piše: Mirjana Prljević

Nedavna izjava specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Srbije i tzv. Kosova, Miroslava
Lajčaka da se dijalog vodi, diplomatskim rečnikom rečeno, procesom izraženim u pojmu
Konstruktivne dvosmislenosti, za koju istovremeno kaže da ga ne odobrava, podsetilo me na jednu
ozbiljnu diskusiju koju smo vodili na zatvorenim panelima stratega jednom prilikom u Parizu. Naime,
dešavaju se s vremena na vreme, takve situacije koje sukobljavaju dva važna razloga ili srpski
rečeno, rezona našeg postojanja, kako na nivou čoveka, tako i šire zajednice. To su pojmovi Raison
d’être i Raison d’état.

Raison d’être označava razlog zašto postojiš ili okolnost koja opravdava postojanje nečega ili
smisao nečega. Ono vam daje lični odgovor na pitanje zašto živite?

 

Raison d’état označava državni razlog ili nacionalni interes. Ono vam daje odgovor na pitanje zašto
neko ko upravlja državom kaže zašto treba da živite?

Od Makijavelija do Kisindžera uočavaju se dve osnovne razlike u savremenim shvatanjima
nacionalnog interesa: autori koji smatraju da nacionalni interes objektivno ne postoji, veće je to ono
što država, tj. „donosilac odluka odluči da jeste“, i, autori koji smatraju da je on dat i trajan, te da
postoji bez obzira da li ga kreatori politike i stanovništvo uviđaju ili ne. Nikolo Makijaveli je smatrao
da je politika sfera društva, koja je u potpunosti oslobođena morala i koja je usmerena na osvajanje
političke moći i vlasti, kao i na održavanje istih. Tako, Makijaveli smatra da je potrebno ispuniti
nekoliko uslova da bi jedna vlast bila stabilna i jaka. Ti uslovi su: vlast se mora oslanjati na silu i sila
se mora primenjivati kad god je nužno; moraju se pronaći elementi koji će ujediniti društvo, a to su
zajednički interesi ili problemi; vladar uvek mora odlučno da deluje i potrebno je postojanje jake
nacionalne armije. Žan Boden je u svojoj teoriji proučavao odnos između društva i suvereniteta.
Smatrao je da je država zajednica velikog broja porodica, koja je opremljena suverenitetom. Ukoliko
nema suvereniteta i javne vlasti, država se ni po čemu ne razlikuje od drugih ljudskih zajednica.
Suverenitet je najviša moć u društvu. Suverenitet i moć vladara su neograničeni i on ima pravo da
donosi zakone kojima se uređuje zajednica i koji imaju prednost u odnosu na običaje i tradiciju, tj.
mogu ih ukinuti. Ono što je izvan suvereniteta su religija, moral i privatna svojina. Tomas Hobs je u
svom delu „Levijatan“ sistematizovao teoriju koja se bavila osnovnim principima na kojima se temelji
politički poredak. Hobsa i teoriju državnog razloga povezuje pojam suvereniteta i društvenog ugovora.
Hobs je u političku teoriju uveo dve novine. On je retematizovao klasičnu teoriju o odnosu prava i
dužnosti, jer je smatrao da u osnovi društva moraju stajati prirodna prava, koja ne proizvode nikakve
dužnosti, i drugo, retematizovao je shvatanje o odnosu pojedinca i društva. Pretpostavljao je da
između pojedinca i društva nema dodira, te da je pojedinac nastao pre društva. Henri Kisindžer
finalno definiše da doktrina državnog razloga podrazumeva da dobrobit države opravdava sva
sredstva što se koriste za njegovo ostvarenje; srednjovekovnu ideju o univerzalnom moralu zamenio
je nacionalni interes.
Činjenica je da kada se ova dva principa razvoja jednog društva sudaraju u svojim značenjima
nastupa diplomatija sa svojom konstruktivnom dvosmislenošću, baš kako se nama dešava danas.
Pitanje je čija će sila promena biti veća, sila duha i mudrosti pojedinca koji će napokon sebi odgovoriti
na pitanje: Seti se ko si, što bi rekao Aleksandar Hengl, ili sila države koja propisuje Mere i sprovodi
svoje Namere? Ili ćemo pak doživeti da jednog lepog dana baš ta kratka ali moćna rečca ili postane
sveprožimajući princip u kome svaka dualnost nestaje i mi shvatimo da smo svi Jedno.

IZVOR: https://balkanskapravila.com/kolo-rod-ni-konstruktivna-dvosmislenost-raison-d-etre-vs-raison-d-etat

 

KOLO-ROD-NI: Kada je M-Etar ukrao V-Etar

 

 

KOLO-ROD-NI: Bitka za vaše srce, um i novčanik