The essential Nikola Tesla: Peace building endeavor

Harvard University, 11 February 2015.



Mirjana Prljevic: TESLA, SVETSKI STRATEG

Da li je strategija mrtva, pita se Rick Smith u svom tekstu objavljenom u magazine Forbes: Is Strategy Dead? 7 Reasons The Answer May Be Yes. Delimicno, ja mogu da razumem razloge koje iznosi gospodin Smith, ali moram da kazem da se ne slazem sa njim. U trenutku kada Klaus Schwab u uvodnom tekstu Izvestaja sa World Economic Forum 2015, pod nazivom Global Risks 2015, zajedno sa svojim komitetom, identifikuje 28 globalnih rizika u 5 kategorija: Economic (8), Environmental (5), Geopolitical (5), Societal (6), Technological (4), ukazuje se jos vise na sledecu cinjenicu: Regionalni sukobi bice u 2015 najveca pretnja stabilnosti sveta i nece posustati tokom citave sledece decenije. Da nevolja bude veca, tekuci medjunarodni poredak suocava se sa dramaticnim manjkom lidera vizionara. Klaus Schwab upozorava da je svet u poslednjoj godini izlozen transformacionim promenama neizvesnog ishoda. U kriticnoj smo situaciji, na prekretnici. Imamo dva puta ispred sebe, jedan je put dezintegracije, mrznje i fundamentalizma, a drugi put solidarnosti i saradnje.

Sta je to sto nama na Planeti ne dostaje, pitam se ja. Nisu to strategije, sigurna sam. Misljenja sam da ih ima i previse, pa se medjusobno zbog nedovoljne koordiniranosti potiru njihovi efekti. Nama nedostaju STRATEZI. Upravo ovaj nedostatak zamagljuje mogucnost sagledavanja sireg sprekta analize stanja na Planeti. Pogled stratega je pogled mudraca, bez obzira da li je to osoba aktivna u biznisu, civilnom drustvu, drzavnim organima, verskim zajednicama, medjunarodnim organizacijama ili vojsci. Pogled mudraca je pogled koga karakterise moc sagledavanja jednog problema ili izazova iz vise razlicitih perspektiva. Tek onaj koji moze da sagleda rizike sa kojima se danas suocava planeta Zemlja iz vise perspektiva, te pruzi resenja kroz integralne koncepte, postaje strateg koji nudi Odrzivo resenje. Ja mogu da kazem da te osobine prepoznajem u pojedincima poput Elon Musk, Kr Sridhar, Boris Vukobrat, Jim Hagemann Snabe, John Doerr.

Upravo su ti biznismeni – stratezi aktivni u domenu strateske filantropije; taj znacajan iskorak u investiranje u sadasnjosti kojim se trasira buducnost. To nisu biznismeni – tzv. moneymakers, oni su svakako vise od toga, to su biznismeni – stvaraoci. Oni razumeju Moc sadasnjeg trenutka. I upravo je najbolji primer za ovaj pojam bio i ostao Nikola Tesla. Nikola Tesla je objedinio stvaralacki, viziju i strategiju, biznis i filantropiju, inovativnost i odrzivost. Strateska filantropija koja u svom punom znacenju definise jedinstven i mocan nacin uspesnog kombinovanja marketinskih ciljeva preduzeca i zelje za podizanjem drustvenog blagostanja, zasnovana je na potpunoj ispunjenosti i verovanju da se punim angazmanom u domenu civilnog drustva cine neophodni koraci koji ukazuju drustvu na prozimajuce strateske vrednosti.

Zelim da napomenem cinjenicu da je u poslednjoj deceniji doslo do znacajnog napretka kada je stratesko pozicioniranje drzava i regiona u pitanju. U to ime, govorimo o GPS, ali ne o Global Positioning System za koji svi znate i koji se koristi u satelitskoj navigaciji, vec Global Positioning Strategy. Iako, naravno, svaka slicnost izmedju ova dva pojma nije nimalo slucajna. Oba pokazuju pravac kretanja, poziciju u kojoj se nalazite i situacionu analizu. Upravo su za moc delovanja jedne zemlje najvazniji GPS i njeni stratezi. Bez toga jedinstva, nece doci ni do drzavnog, a samim tim ni do svetskog napretka.

Sam koncept GPS može se definisati kao razvoj i podrška imovini u privatnom i državnom vlasništvu, odnosima sa vladom ili vojskom, kao i poslovnim savezništvima sa stranim zemljana pozicioniranim na ključnim strateškim tačkama, bilo nezavisno ili u multilateralnim sporazumima, a u cilju prikupljanja informacija, uticaja, moći ili tehnološke stručnosti. Slobodno možemo da kažemo da je danas strategija pozicioniranja znatno prisutnija nego što se to može primetiti na osnovu pukog posmatranja tržišta.

Nikola Tesla je uspostavio temelje GPS. A koje su to karakteristike Teslinog GPS? To su harmonija, frekvencija i vibracija. Ako se uporno narusava frekvencija mira jednog coveka, naroda, teritorije, narusava se njegova vibracija i nestaje harmonija. A gde nestane harmonija razvoja, pojavljuju se krize. Upravljati krizama mogu samo oni koji jasno mogu da ukazu na uzroke nastajanja tih istih kriza. Nikola Tesla je rekao: Nikad nemojte angazovati za ispravljanje jedne greske, osobu koja je dovela do toga da greska nastane. I sami ste svedoci da mi, nasuprot tome, imamo stalne reizbore osoba na znacajnim mestima, koji su itekako doprineli da dodje do svetske krize, a onda sa tih istih mesta, nude resenja za njene ispravke.

Drugi vazan element u mojoj analizi jeste MOMENTUM. To je saznanje o Ciklusima razvoja. Nepobitna je cinjenica da nam je istorija covecanstva ispunjena carstvima koja nisu bila svesna Moci sadasnjeg trenutka. Koja su propadala zbog opustanja vladajucih garniture, korupcije, povrsnosti i nebrige, i po najvise, nemanja vizije kako dalje. S druge strane, resursi na planeti postaju ogranicavajuci faktor daljeg razvoja sa istom dosadasnjom ratnom matricom. Mozda je doslo vreme da se malo zaustavimo, zamislimo i porazgovaramo na relacijama Istok-Zapad-Sever-Jug o tome koja su to znanja koja moramo podeliti medjusobno i koja ce dovesti do Resenja koje bi objedinilo sve resurse na planeti u funkciji opstanka covecanstva. Nikola Tesla je nudio nekoliko resenja. I svako od njih imalo je samo jedan cilj i misiju: SVETSKI MIR.

Sta je to zapravo Svetski Mir?

Da li je to sazivot u miru uz postovanje razlicitosti svakog ljudskog bica, naroda i licne opredeljenosti ? Da li je to najvisi moguci nivo razvijenosti nauke i tehnologije koja omogucava svakom gradjaninu na planeti bar minimum zivotnih uslova kako bi stvarao nove vrednosti ? Da li je to vrsta odbrambenog naoruzanja o kojem je govorio Nikola Tesla koje kada ga bude posedovala i najmanja drzava na svetu – znaci samo jedno – niko vise nece imati potrebe da nekoga napadne. Znate, postoji jedna kljucna rec kada su strategije pozicioniranja u pitanju. Ta rec je PERCEPCIJA. Aktivnim delovanjem u oblasti biznisa i civilnog drustva, poreklom iz Jugositocne Evrope, poslednjih deceniju i po ziveci i radeci na Zapadu, u Francuskoj, prolazeci kroz iskustva i saznanja Kine i Afrike, mogu da konstatujem da u ocima gradjana ne postoji jasna percepcija o tome sta je to Svetski Mir. I tu vidim najvecu prepreku postizanju stanja na planeti koje bi se zvalo Svetski Mir. Suvise je oruzja na planeti, kompjuterskih igrica koji od malih nogu decu uvode u svet rata, igracki koje « ubijaju » neprijatelja, junaka koji su zapravo oni koji unistavaju...Dokle god ne sagledamo jasno, svi zajedno, sta je to Svetski Mir, dijagnostika stanja izrazena u vidu 28 identifikovanih rizika za narednu deceniju ostace i dalje realni rizici. Ali, resenja kroz identifikaciju stratega koji ce imati jasnu viziju i strategiju kako da se postigne Svetski Mir, pitanje je da li cemo pronaci. Mnogo vise se trudimo da ukazemo na posledice klimatskih promena, ogranicavajucih resursa za opstanak covecanstva, razlicitih parcijalni pro&contra scenarija.

Sve je to dijagnostika. Gde su resenja?

Tek kada jasno sagledamo sta to zapravo znaci Mir na Planeti, verujem da cemo moci i da radimo na njemu. Strateski, osmisljeno, integralnim pristupom, i naravno, svi zajedno. Zato je Nikola Tesla ukazivao na besplatnu i svakom dostupnu energiju, svemoguci sistem zastite i samodisciplinu. Nikola Tesla kaze: Mir u Svetu moze doci samo kao prirodna posledica univerzalnog prosvetljenja. Razvoj i bogatstvo nekog grada, uspeh jednog naroda, progres celog ljudskog roda, sve to odredjuje raspoloziva energija.

Konkretnije. Licno sam, u ime Fondacije za mir i resavanje kriza, tokom IV Svetskog Foruma UNAOC u Dohi, dala doprinos na definisanju strateskih smernica razvoja drustva. i to u skladu sa A long term Strategy for Global Sustainable Development based on Partnership of Civilizations u okviru The Future of Civilizations Global Forecast for 2050, koja jasno navodi sledece:

  • Samo se jednim integralnim pristupom i strateskim partnerstvima razlicitih aktera razvoja drustva, od drzave do pojedinca, mogu uciniti pravi pomaci u razvoju procesa definisanog odrzivog razvoja, kako globalno tako i za svaku drzavu pojedinacno;
  • Neophodan je razvoj novih, specificnih institucija i mehanizama kako bi pomenuta Strategija mogla u potpunosti da bude sprovedena;
  • Neophodno je delovati kroz sintezu osmisljenih projekata koji bi doveli do revolucionarnih resenja na polju naucne, obrazovne i informaticke dimenzije razvoja drustva;
  • Jasna identifikacija naujgrozenijih podrucja vaznih za globalnu transformaciju drustva u celini, te aktivnim delovanjem za promenu istih u skladu sa definisanim ciljevima.

U ime recenog, za kraj mog izlaganja sledi jedna sufi prica.

Verujem, jer imam dokaza za to, da ih je i Nikola Tesla voleo.

NAJBOLJI UCENIK

Seik Gunaid je imao jednog ucenika koga je voleo vise od svih drugih, sto je kod drugih ucenika produbilo ljudomoru. Seik je, buduci da je poznavao njihova srca, to shvatao. “Bolji je od vas i po ponasanju i po pameti“, rece im on. „Prepustimo ga iskusenju, tako da i vi to shvatite“. I tada Gunaid naredi da mu donesu dvadeset ptica i rece ucenicima: „Neka svaki od vas uzme jednu pticu, neka je odnese negde gde ga niko ne vidi, neka je ubije, a zatim ponovo donese“. Svi ucenici tako odose, ubise ptice i donesose ih mrtve, svi – osim omiljenog ucenika: on je doneo zivu pticu. „Zasto je nisi ubio?“ upita Gunaid. „Zato sto je ucitelj rekao da to treba da se uradi negde gde niko ne moze da nas vidi“, odgovori ucenik. „Ali, kuda god sam isao, Bog vidi“.

Sta je moja poruka danas?

Uvazena gospodo, sa Nikolom Teslom ste napravili gresku. Niste ga slusali, ni culi. Sada cujte glas stvaralaca – stratega koji svako u svom domenu znaju kako i gde treba usmeriti napredak Planete. Verujem da je to jedini put. Put stvaralaca za postizanje Svetskog Mira. Teslijanski put.

Hvala vam.

Linkovi:

Harvard (english)
Nikola Tesla (publication)
Kenneth Corum note
Harvard (srpski)