STARS Simpozijum za Lidere Sledeće Generacije

Stain am Rhein, Švajcarska 2014.



EXPECT THE UNEXPECTED


Po samoj definiciji lider je osoba koja ume da osmišljava, vodi i kontroliše razvoj jedne organizacije. A danas kada govorimo o razvoju, samo jedan dolazi u obzir: Održivi razvoj

Stars simpozijum koji je u pitoresknom švajcarskom mestašcu Stain am Rhein ugostio sredinom septembra lidere, sadašnje i buduće, ukazao je na samu suštinu izazova i izbora koja se nude jednom lideru naredne generacije. Biti lider ne znači samo biti vrhunski stručnjak u određenoj oblasti, već i predvodnik u osmišljavanju kreativnih odgovora na izazove i prepreke poslovanja, vizionar, odličan komunikator i vođa tima, optimista, odlično informisan pojedinac svestan izazova kako današnjeg trenutka tako i sutrašnjih dešavanja.

Imati prilike na jednom mestu čuti izazove liderstva iz američke, azijske, afričke i evropske perspektive od lidera svetskih organizacija pruža mnogo znanja i saznanja. Iako je slogan stars simpozijuma „Očekujte neočekivano“ (Expect the Unexpected), isti je kasnije dopunjen i savetom „Zamislite nezamislivo“. Dr Toni Schönenberger, izvršni predsednik stars fondacije, rpodsetio nas je da je svet postao veoma složeno mesto. Sa povećanim protokom finansija, trgovine i investicija, naše ekonomije su danas više međusobno povezane nego ikada ranije. Dok se Evropska unija muči da održi svoj moment sile, uspon Kine i oživljavanje ruskog nacionalizma su doveli u pitanje status kvo u pogledu geopolitike i međunarodne trgovine. Internet je suštinski promenio način kako trgujemo, izrodio je mnoštvo digitalnih tehnologija i u svitaj industrijskog interneta, svedoci smo da su naši uređaji, domovi i automobili povezani na sofisticiranu analitiku. Dok zemlje u razvoju jure napred, veći deo čovečanstva ostaje ranjivo na društvene i ekonomske nestabilnosti proistekle iz recesije, nestašice vode i hrane, manjka energije, klimatskih promena, regionalnih sukoba i kretanja stanovništva. Setite se samo katastrofa na Bliskom istoku i u Africi. Kako da shvatimo naše lične i profesionalne rizike i mogućnosti u takvom svetu? Da li možemo da pokušamo da predvidimo budućnost? Ili treba samo da držimo palčeve i bežimo?

Toni Schonenberger at stars stratosphere: think unthinkable

Lider naredne generacije na prvom mestu mora da nauči kako da uspostavi balans tri stuba održivog razvoja, i to Planeta - donošenje odluka kojima se štiti naše okruženje, Profit: - povećavanje dugoročne vrednosti našeg poslovanja, i Ljudi - poboljšavanje života ljudi na koje utičemo.


Planeta


Iz svih navedenih razloga, tema ovogodišnjeg simpozijuma je bila „Skeniranje horizonta“. Skeniranje horizonta je umetnost sistematskog istraživanja spoljašnjeg okruženja kako bi se bolje shvatila priroda i brzina promena u tom okruženju i kako bi se prepoznale potencijalne prilike, izazovi i verovatni tok budućeg razvoja u domenu našeg društva, kompanija i institucija. Sigurno je da su teme kao što su Kina i Afrika, konkurentski sistemi vrednosti i carstva lanaca snabdevanja, različiti načini gubljenja podataka, propisi i zakoni, siromaštvo i nejednakost, od neprocenjivog značaja za buduće lidere. Sledeća generacija lidera će kročiti u more složenosti i nesigurnosti. Svi ovi izazovi će primorati naše kompanije, Vlade, akademske ustanove i nevladine organizacije da ponovo razmotre način na koji razmišljaju i posluju. Ključno pitanje je kako će lideri sledeće generacije reagovati na neočekivano?

Kako bi bolje razumeli Planetu današnjice, lideri sledeće generacije moraju da obrate pažnju na megatrendove i na nove geopolitičke pozicije u svetu. Prema rečima dr Markus R. Neuhaus, predsednika kompanije PricewaterhouseCoopers Švajcarska, poslednje analize ukazuju na pet megatrendova koji su značajni za liderstvo: promene rasporeda globalne ekonomske moći, demografske promene, ubrzana urbanizacija, tehnološki napredak i klimatske promene, i oskudica resursa. Danas, nakon trenda Go East (Okrenimo se Istoku) imamo novi trend: Go South (Okrenimo se Jugu). Afrika je danas tržište koje beleži najveći rast. Kako je istakao Frank Braeken, direktor Amatheon Agri Holding, berlinske kompanije koja se bavi razvojem poljoprivrednih kompanija koje posluju širom Afrike, Africi trebaju velike kompanije.

Drugi aspekt boljeg razumevanja razvoja planete nam nudi prof. dr Parag Khanna, vodeći globalni strateg i direktor Hybrid Reality Institute iz Singapura. Opšte slike, Planete pre sto godina i današnje Planete, nam služe kao interesantne polazne tačke za uspešnije razumevanje kako sadašnjosti tako i budućnosti.

Od unipolarnih 1990-ih…

...do današnjeg geopolitičkog tržišta

Tekst Ursa Schoettlija, konsultanta za azijska pitanja i člana Izvršnog Saveta stars fondacije, pod naslovom „Svet u nespokoju“, ponudio nam je odličnu priliku da malo bolje shvatimo današnji svet. Dve stvari su se fundamentalno promenile od vremena američko-sovjetskog duopola, istakao je: prvo, povratkom Kine na svoju staru poziciju vodeće svetske sile, uveden je važan novi stub u svetsku politiku; drugo, svet više ne zauzima evrocentralnu poziciju. Po prvi put od početka 19. veka, globalni fokus više nije na evropskoj misli i civilizaciji. Tokom prethodna dva veka, svet nije uspeo da se prilagodi pojavi novih velikih sila bez pribegavanja ratu i haosu. To je bio slučaj sa Napoleonovim carstvom, sa Bizmarkovim nemačkim rajhom, sa Hitlerovim „trećim rajhom“ i sa japanskim imperijalizmom. Danas, pred čitavim svetom je izazov u vidu povratka Kine na poziciju svetske sile. Peking će uskoro biti jedina sila koja će moći da izazove Vašington.

Istorija geopolitičkih promena koje se odvijaju na više strana sveta tera nas da razmišljamo o novoj arhitekturi međunarodnog poretka. Doba slobodne trgovine na stari način se bliži kraju i primećujemo elemente merkantilizma koji se polako uvlače u međunarodni sistem trgovine. Bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini zamenjuju tradicionalne multilateralne trgovačke sporazume. Kinezi su počeli da kupuju zemljište i resurse u Africi i Južnoj Americi, a druge veće države će brzo krenuti njihovim stopama.

U širem evropskom kontekstu, budućnost Rusije bez sumnje predstavlja veliki izazov. Svet je lako zaboravio da je raspad Sovjetskog Saveza prošao bez podizanja velike prašine, posebno u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Normalno je da tako velika previranja vode do rata. To se nije desilo. Za stanovnike Rusije, iznenadni raspad Sovjetskog Saveza je bio veoma značajan događaj. Bez sumnje, mnogi su se, a naročito oni koji pripadaju utvrđenim vojnim i političkim elitama, osećali poniženo. Takođe pamte da je sada bivši Sovjetski Savez dao značajan doprinos porazu Hitlerove Nemačke. Razumljivo je da su sva ta previranja otvorila mnoge rane, posebno imajući u vidu da Rusija sebe tradicionalno vidi kao nešto mnogo više od obične evropske države. Veoma je važno da Brisel i Vašington shvate rusko pitanje. Nikome nije u interesu izolacija Rusije, guranje ovog velikog naroda u zapećak i ponižavanje njihove duše. Evropa je nepotpuna bez Rusije, ne samo ekonomski i politički, već i kulturološki. Bez obzira na konačan ishod ukrajinske krize, Zapad mora da radi na razvoju Evrope koja je dom svim svojim narodima, od Atlantika do Urala.

Ukrajinska kriza je moćan podsetnik da čak i u Evropi, za koju se smatra da je naučila lekciju iz rata, novi sukobi nisu nemogući. Sigurno je da je ukrajinska kriza otvorila oči Evropljanima, posebno onima koji žive u zemljama Centralne i Istočne Evrope, i navela ih da uvide prednosti EU i NATO-a. Svet se i dalje suočava sa epidemijom neuspelih država. Kada je reč o miru i stabilnosti, najopasniji izazov dolazi upravo iz ovih zemalja, bilo da su u pitanju Sirija i Irak ili Pakistan i Avganistan.

Nespokojnim svetom očigledno ne može da upravlja jedna super sila. Mi svi ipak verujemo da, posebno u pogledu pomorske snage i strateškog dometa, Amerika će još neko vreme ostati jedina sila koja može da proširi svoj vojni uticaj bilo gde u svetu. Ali u multipolarnom svetu, još je važnije da regionalne sile preuzmu odgovornost za davanje svog doprinosa regionalnoj stabilnosti.


Profit


rofit je značajan rezultat poslovanja, ali kako kompanije i lidere savetuje Ferdinando Beccalli-Falco, predsednik i izvršni direktor General Electric Evropa i severna Azija, ne ako izdate sebe i svoja uverenja. Najvažnija dimenzija profitabilnosti jeste ne izdati sebe na putu dok ga pravite. Na tom putu važni su način prihvatanja i shvatanja suštine društveno-ekonomskog razvoja.

Jim Hagemann Snabe, predsedavajući Foruma Centre for Global Industries tokom 2014 u odboru World Economic Forum Fondacije, nudi jednu od najimpresivnijih dimenzija logičnog odgovora na izazove 21. veka.

Osnovni zahtev upućen liderima sledeće generacije je da nauče kako da optimizuju svoje mozgove i kreativna razmišljanja tako da ne budu u strahu od uticaja robotike i informacionih tehnologija u budućim poslovnim procesima. Čovečanstvo mora da nastavi da bude aktivno više nego ikad. Potrebni su nam aktivni građani i aktivni lideri koji će biti spremni da shvate i u svom svakodnevnom životu primenjuju logiku digitalnog doba. Samo tako će profit iz njihovih aktivnosti biti održiv. G. Snabe budućim liderima preporučuje, kao deo obavezne literature, knjigu Dilema inovatora: kada nove tehnologije dovode do kraha velikih kompanija (The Innovator's Dilemma: When New Technologies Cause Great Firms to Fail), jer i velike kompanije mogu da propadnu – ne zato što nešto rade pogrešno, već zato što sve rade kako treba. Zadovoljavanje trenutnih potreba kupaca dovodi kompanije do toga da odbijaju vodeće inovacije – „remetilačke tehnologije“ zahvaljujući kojima se proizvode proizvodi i mogućnosti budućnosti. Ova nagrađivana knjiga pokazuje rukovodiocima promene koje dolaze i uči ih kako da reaguju na uspeh.

Jim Hagemann Snabe: the Logic of Digital age

Mona Sutphen, partner u Macro Advisory Partners, nekadašnji zamenik šefa štaba u Beloj kući za vreme predsednika Obame od 2009. do 2011. godine, objašnjava šta su za nju najveći izazovi u liderstvu: nedostupnost podataka, posebno sajber napadi, drugo, energetske inovacije i njihov uticaj na životnu sredinu, i treće, tendencije ka segmentaciji kapitala, politike i tržišta.

Lim Siong Guan, the author of the book The Leader, The Teacher and You

Kako bi se bolje shvatila finansijska dimenzija uspešnog liderstva budućnosti, moramo da shvatimo zašto je uopšte došlo do velike svetske finansijske, a zatim i ekonomske krize. Dr Axel A. Weber, predsednik Upravnog odbora UBS AG iz Švajcarske, tvrdi da nam je potrebno globalno finansijsko tržište i globalni finansijski sistem. Koordinacija i kompromisi su veoma značajni za konsolidaciju globalnih banaka i svi mi zajedno moramo da radimo na tom izazovu.

ITokom izuzetno interesantnih diskusija bilo je pregršt primera dobre prakse, ali i anegdota. Prof. Lim je pojasnio kako je to profit i sve što ide uz njega interesantna stavka za analizu u različitim kulturama. Jedan američki menadžer je zbog odličnih rezultata u upravljanju prešao da vodi kinesku filijalu svoje firme. Došavši u Kinu zaveo je finansijsku disciplinu i izričito zabranio primanje mita. Korupcija je njegov najveći izazov, znao je on to. Nakon šest meseci došao je do dokaza da je direktor prodaje, kinez, uzimao mito više puta. Pozvavši direktora na razgovor dobio je sledeće objašnjenje: Ja uopšte ne znam šta je u tome sporno ili loše. Kao prvo, nisam uzeo novac od firme, već od dobavljača; a kao drugo novac sam na ravne časti podelio sa svim kolegama iz odeljenja nabavke, jedina mi je želja bila da ih dodatno motivišem.


Ljudi


Liderstvo čini da se dešavaju dobre stvari, istakao je Lim Siong Guan, predsednik grupe GIC iz Singapura. U svojoj knjizi „Lider, učitelj i vi“ (The Leader, the Teacher and You) g. Lim daje bezbroj korisnih saveta na koje bi jedan lider trebalo da obrati pažnju, te navodi na fantastičan zaključak da koliko velikim preduzećima u svom razvoju i pozicioniranju trebaju mala preduzeća, tako i velikim država trebaju male države. Svi smo na Planeti povezani i jedan lider globalnih dimenzija to uvek mora imati na umu.

Mudar lider će, savetuje gospodin Beccalli-Falco, čim pre bude u mogućnosti obezbediti balans timskog rada sačinjen kako od iskusnih rukovodilaca tako i od mladih snaga. On mora stvoriti svoje pretorijance - baš kao u doba Rimske republike kada je bilo uobičajeno da vojni zapovednik ima svoju ličnu gardu - tako i današnji lider mora imati svoj tim koji ga poznaje najbolje, koji kreira zdravi štit oko njega. Naučite da delegirate, budite iskreni prema sebi, i uvek, ali baš uvek, tokom pregovaranja ili ugovaranja poslova, a ponajviše u momentima donošenja odluka, imajte na umu svoje vrednosti i verovanja. Balans interesa je važan. Velike kompanije sebi mogu priuštiti i velike promašaje. Male, ne. Koristite njihova iskustva i gledajte gde bi bila vaša upotrebna moć u odnosu na velike. Tako ćete ukazati na korisnost svog malog tima kako u svojoj jedinstvenosti, tako i u specifičnosti ponude.

Model koji nam je potreban: Nelson Mendela, mlad i insipirativan

Frank Braeken, nadovezujući se na trendove Okrenimo se Jugu (Go South), dodao je zanimljiv komentar o liderima sledeće generacije u Africi. Rekao je, nama sada trebaju novi ljudi koji imaju pogled na svet 35-ogodišnjeg Mandele - njegov optimizam u očima i njegovu energiju u srcu. Trebaju nam političke inovacije i veća očekivanja, sada više nego ikada ranije. Mala očekivanja su dovela Afriku do današnjeg niskog razvoja. Sada nam trebaju mladi koji imaju velika očekivanja kako od sebe samih, tako i društva i države. Interesantno je da se na to nadovezao i dr. Zhongying Pang, redovan profesor međunarodnih odnosa i osnivač i direktor Centra za proučavanje globalnog upravljanja na kineskom univerzitetu Renmin u Pekingu, koji je podvukao da Kini trebaju nova rešenja i inovacije u domenu političkog sistema i da su domaći izazovi razvoja Kine u njenom fokusu. Tako će ostati i ubuduće, jer Kina treba Novi Put Svile (New Silk Road).

Na dva sprovedena ispitivanja koja treba da ukažu, kao prvo, na najvažniju lidersku osobinu koja vodi ka uspehu, i drugo, ka definisanju najvećeg izazova za društvo tokom sledećih pet do deset godina učestvovali su svi prisutni. U odgovoru na prvo pitanje ubedljivo su pobedile Društvene veštine (56%) u odnosu na Intelektualne veštine (33%) i Rukovodeće veštine (11%). Sa druge strane, izazov broj jedan u pogledu Društvenog razvoja su definitivno demografske promene, i to ispred ekonomske nejednakosti, manjka resursa i klimatskih promena, individualizma, sukoba i nezaposlenosti.

Toni Shönenberger, Lim Siong Guan i Jim Hagemann Snabe

I za kraj zaključujemo sa gospodin Snabe’ formulom uspeha jednog pojedinca, njegove porodice i uopšte društva: prvih 25 godina života uzimamo, narednih 25 godina učimo, a sledećih 25 godina dajemo. U to ime, budite pažljivi od koga uzimate znanje i stručnost, te isto tako kome ga predajete. Budućnost svih nas zavisi jedino od naših odluka. Mudrih, želim da verujem, jer planeta opominje i upozorava. Svakim danom sve više.