Šaolin - ratnici u srcu, mudraci u duši

Posted on 10. May 2014

Na putovanju kroz trojstvo saznanja taoizma, budizma i konfučijanizma, u prostoru gde šušte čempresi, sve izgleda kao da ste upravo postali deo legende čuvenog Šaolina i društva hrabrih vojnika koji su spremni da do kraja brane njegove duhovne kapije piše: Mirjana Prljević

U središtu Kine, u provinciji Henan, nalazi se grad Dong Feng. Od njega, svi putevi vode ka Šaolinu, manastiru svetski poznatom po jedinstvenoj školi šaolinskog kung-fua, ali i budističkom svetilištu i školi čan budizma. Trojstvo koje nikoga ne ostavlja rav- nodušnim i koje čini da posle ovog puta, duhovnog koliko i fizičkog, više niste isti. Dan ili mesec, godina ili decenija dovoljni su da vam Šaolin uvek otvori po jedan novi uvid u vas same, tvrdi književnica i naš vodič kroz Šaolin, Mirjana Prljević. Legenda kazuje da je manastir Šaolin dobio ime od samog cara Xijao Vena: „Planina u čijem se podnožju nalazi manastir zove se Šaoši. Ovih par čempresa su gaj (kineski - lin). Manastir će biti sagrađen kraj planine, na mestu na kojem sada rastu čempresi. Stoga, njegovo ime treba da bude Šaolin.“ Kada je, međutim, top menadžment šaolinskog manastira predvođen velikim majstorom Ši Jong Ksinom 1998. godine osnovao „Shaolin industrial development“ kompaniju, a zatim, 2005. i drugu „Shaolin culture communication“, kako bi u me- đuvremenu 2002. zaokružio i proces zaštite brenda Šaolin, bilo je puno onih koji su se tome protivili. Jedno tako ugledno budističko svetilište i jedinstvena škola borilačkih veština kung-fu Šaolina do tada bilo je dostupno samo odabranima. Danas, kada se pogleda dnevna poseta od po prosečno pedeset do šezdeset autobusa, što kineskih, što stranih posetilaca, dokaz je opravdanosti vizije manastirskog menadžmenta da Šaolin učini i turističkom destinacijom. Na jednom mestu, tu su i budisti vernici, i učenici u više od dve stotine različitih škola borilačkih veština, ali i turisti iz celog sveta koji dolaze da vide, osete i nauče suštinu šaolinske filozofije. To putovanje kroz trojstvo saznanja taoizma, budizma i konfučijanizma uz redovno vežbanje više je od duhovnog putovanja. To je istinski proces sazrevanja duše.

Čovek, nebo i zemlja

Sve izgleda kao da ste upravo ušetali u scenu već legendarnog filma „Legenda o šaolinskim vojnicima“. Ulaskom u sam manastirski prostor od pet kvadratnih metara prvo možete videti crveno-crno obučene momke koji vežbaju po grupama, određenim po nivoima obuke. Na putu ka budističkom hramu, šetajući duž reke Šaoši, a u senci čempresa planine Šaošan, od vodiča čućete priču o manastiru Šaolin protkanu legendarnim monasima, devojkama, preduzetnicima i retkim strancima koji su ovde ostavili traga. U Šaolinu se možete podučiti i jedinstvenoj školi čan budizma koji se sastoji od tri podsistema: budizma, taoizma i konfučijanizma. U ovom trojstvu čovek je centar konfučijanizma, zemlja je centar taoizma, a nebo je centar budizma. Harmonija učenja pravilnog usaglašavanja jedinke u odnosu na zemlju i nebo je suština učenja koju morate savladati ako želite da pravilno krenete putem istinskih boraca kung-fu veštine. Kombinacija ova tri aspekta razvijana je čak 3000 godina i pome- nuto trojstvo jeste Šaolin, manastir koji je i više od toga. U borbama šaolinskog kung-fua ne pobeđuje najjači po snazi, jer svako može biti pobeđen, a tajna pobede nekad može biti u fizičkoj, nekad u mentalnoj, a nekad duhovnoj snazi. Ći kung meditacija i ba duan đin vežbe su dve dimenzije šaolinske ponude turistima koji ciljno dolaze da ih nauče. Od učenja ći kunga, odnosno spoznaje spajanja sa sveopštom energijom univerzuma u čijoj pozadini se krije teorija „taoističke telesne alhemije“, pa do najboljih vežbi za održavanje zdravlja čoveka, poznatijih kao ba duan đin (vežbe „osam koraka brokata“). Tu možete sresti i članove ugledne porodice Liju koja je jedna od najznačajnijih čuvara nasleđa, tekovine i učenja ove svetski cenjene borilačke veštine, ali i vlasnik Liju koledža, u selu pored manastira, sa 28.000 polaznika raznih nivoa. Otac porodice Liju je autor i najznačajnijeg do sada objavljenog dela Enciklopedija šaolinskog kung-fua koje je autorka dobila na poklon kako bi se učenja Šaolina na pravi način predstavila u Srbiji. Za ekskluzivitet koji srpski posetioci dobijaju prilikom posete manastiru treba da zahvalimo članovima kluba „Kyokushinjutsu” iz Beograda koji neguju ovu drevnu veštinu kung-fua i koji će tokom naredne godine dobiti i svoj obelisk u samom manastiru, koji će biti jedini strani obelisk pored kineskih. Sve to je zasluga osnivača kluba, Dragana M. Filipovića, koga su šaolinski borci prozvali autorom „srp- skog šaolinskog pravca“. Od stranaca se često čuju pitanja i u vezi sa boravkom Brusa Lija ili Džekija Čena u Šaolinu. Odgovor koji sledi je da su boravili jedno vreme u manastiru, ali da su šaolinski monasi - ratnici za njih prave „tata-mate“.

Blistavo ogledalo

I za kraj, pouka o ratničkoj intuiciji, koja nam svima može pomoći u životnim bitkama. Blistavo ogledalo predstavlja najviši mentalni nivo u umetnosti borbe, u kojem svest ratnika počinje da liči na „blistavo ogledalo“: u njemu se odražava svaka misao ili namera protivnika, dajući mu sposobnost da na svaki napad reaguje unapred, na najoptimalniji način. U praktičnom smislu, to znači omogućiti umu da bez prenemaganja dela „sam po sebi“, oslobođen dilema između misliti i delovati, po principu koji sugeriše veliki kineski mudrac Jun Men: „Ako radiš, samo radi. Ako misliš, samo misli. Ali se, pre svega, nemoj kolebati”. U to ime, posetite Šaolin jer to jeste jedan od puteva samospoznaje.

Tri pouke sa duhovnog putovanja Šaolinom

Taoizam: Put i njegova moć

Dok šetate Šaolinom obogaćuju vas rečima Lao Cea, tvorca knjige Tao te đing: „Planiraj teško dok je lako, veliko uradi dok je još malo. Najteže stvari na svetu valja uraditi dok su lake, najveće stvari na svetu moraju se činiti dok su male. Iz tog razloga, mudraci nikad ne preduzimaju velike stvari i upravo zato ih oni uvek ostvaruju.“

Konfučijanizam: Šest klasika

Bodidarmina pećina nalazi se ispod vrha Pet nedara tačno iznad Šaolin manastira. On je u Kini poznatiji kao Da Mo i bio je 28. patrijarh budizma koji je stigao iz Indije i uveo set meditativnih i kontemplativnih vežbi koje su tadašnjim monasima - ratnicima uvećale snagu do neslućenih visina i čija se tajna prenosi s kolena na koleno i samo u okviru manastirske škole. Njegove reči na tom putu su: „Ko je vičan vođenju nije ratoboran, ko je vičan borenju nije gnevan, ko je vičan pobeđivanju ne bori se“.